Nijedan nasilnik nikad neće priznati da je nasilnik, a većina nasilnika će za svoje postupke gotovo po pravilu okriviti druge, neretko i – žrtve. Za njihovo ponašanje nikad nisu krivi oni sami, već je uvek neko drugi to izazvao i isprovocirao, a ponekad će ići i dotle da ne samo da će žrtvu okriviti za nasilje, već će je praviti ludom i negirati da se nasilje uopšte desilo. Stručnim jezikom geslajting ili po srpski zaluđivanje.
Ovih dana imamo baš takvu situaciju na državnom i nacionalnom nivou. Nasilnik je pre godinu udario na narod, a kada je najzad uvideo da se to neće (i ne sme) zaboraviti, krenuo je u ofanzivu koja za cilj ima da nas sve ubedi da smo to izmislili i da smo čak bili toliko prefrigani da smo inscenirali ceo događaj.
Niko još ne objašnjava te neke sitne detalje, recimo kako su ti blokaderi nagovorili i drveće u Ulici kralja Milana da se pomeri kad treba, ali objasniće sigurno, zar iko sumnja u ove i ovakve državne organe? Pa zar nisu isti ti organi nedavno do tančina rasvetlili onaj teroristički napad na gasovod u Kanjiži?
U međuvremenu taj isti je dodatno razvalio pravosuđe, pa je i jedno od tužilaštava sebi dozvolilo da se ponaša kako verovatno niko nikada nije u istoriji pravosuđa ove zemlje, kao filijala jedne političke stranke, kako postupanjem, tako i javnim istupanjem. Kada čitamo i slušamo šta govori to tužilaštvo, imamo utisak kao da slušamo lajt varijantu Vladanke Malović ili Dragana J. Vučićevića, u najmanju ruku.
Kampanja kako je zvučni top „laž“ tinja već neko vreme, ali njena razrada ovih dana doživljava vrhunac. Ako se tako može reći, pošto je toliko glupa da bi bilo uvredljivo nazvati je montipajtonovskom. Teza kojoj se javnost onomad smejala kada ju je na režimskim medijima izneo jedan režimski analitičar, a koja glasi da su ljudi „uvežbali“ da se 15. marta razmaknu u levu i desnu stranu i padnu kako bi izgledalo da su napadnuti soničnim oružjem, danas je deo zvaničnog narativa i tužilaštvo na njoj čak zasniva svoje istrage.
Niko još ne objašnjava te neke sitne detalje, recimo kako su ti blokaderi nagovorili i drveće u Ulici kralja Milana da se pomeri kad treba, ali objasniće sigurno, zar iko sumnja u ove i ovakve državne organe? Pa zar nisu isti ti organi nedavno do tančina rasvetlili onaj teroristički napad na gasovod u Kanjiži? Dobro, nisu, loš primer. I mogli bismo sad o tome koliko još „terorističkih“ napada i „snajperskih“ akcija do sada nisu rasvetlili, jer su sve te priče služile samo kao propaganda, ali nećemo jer u ovom slučaju donekle čak i saosećamo sa njima.
Jer tvoja je teza, da sumiramo – studenti osmislili da izvedu imitaciju napada zvučnim topom, onda se sa 4-5 hiljada ljudi (možda i više) nalazili mesecima pre protesta da uvežbavaju koreografiju, ubedili su i drveće da učestvuje u performansu, a s ogromnog razglasa pušten je jeziv zvuk koji se čuo sve od Terazija do Slavije.
Mora da je mnogo teško ići okolo i zarad propagande jedne političke partije lupetati gluposti u koje verovatno ni sam ne veruješ ako poseduješ makar i minimum zdravog razuma, a biće zanimljivo ako se ne zaustaviš pre nego što počneš da privodiš i saslušavaš ljude koji su zbog napada 15. marta završili u bolnici. A preigrao si se već i previše, ali to bi bio blam baš epskih proporcija.
Jer tvoja je teza, da sumiramo – studenti osmislili da izvedu imitaciju napada zvučnim topom, onda se sa 4-5 hiljada ljudi (možda i više) nalazili mesecima pre protesta da uvežbavaju koreografiju, ubedili su i drveće da učestvuje u performansu, a s ogromnog razglasa pušten je jeziv zvuk koji se čuo sve od Terazija do Slavije. Performans je bio toliko uspešan i uverljiv da je gomila ljudi dobila čak i tegobe zbog kojih su morali da se jave lekarima, ali i to će nadležni verovatno lako da objasne – studenti su ljudima toliko isprali mozak da su oni sami sebe ubedili da im nije bilo dobro. Autosugestija je čudo! Pitajte, uostalom, i te nadležne. Oni su recimo ubedili sebe da ne rade ništa loše i da – samo rade svoj posao.
